Category: Превентивни центар

Дуван – претња развоју

Сваке године 31. маја, Светска здравствена организација (СЗО) и њени партнери обележавају Светски дан без дувана, истичу здравствене и друге ризике који се повезују са употребом дувана и залажу се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана.
Тема овогодишњег Светског дана без дувана 2017. је „Дуван – претња развоју”.

Кампања треба да:

– докаже претњу коју дуванска индустрија представља у свим државама света за одрживи развој за здравље и економско благостање њихових грађана;
– предложи мере које држава и јавност треба да предузму да би побољшали здравље и развој суочавајући се са светском дуванском кризом.
Циљеви кампање поводом Светског дана без дувана 2017. године:
– истицање повезаности између употребе дуванских производа, контроле дувана и одрживог развоја;
– подршка државама да контролу дувана укључе у своје националне одговоре на Агенду одрживог развоја до 2030. године;
– подршка државама чланицама и цивилном друштву да се боре против уплитања дуванске индустрије у политичке процесе, што заузврат доводи до јачања националне политике у контроли дувана;
– охрабривање ширег учешћа јавности и њених партнера у националним, регионалним и глобалним напорима да се напишу и примене стратегије и планови развоја и остваре циљеви којима су приоритет активности на контроли дувана;
– показати како појединци могу да допринесу стварању одрживог света без дуванског дима, било тако што су посвећени томе да никада не користе дуванске производе или тако што што ће се одрећи ове навике.

Контрола дувана подржава здравље и развој

СЗО позива државе да дају предност и убрзају напоре на контроли дувана као један од одговора на Агенду одрживог развоја до 2030. године.
Све државе имају користи од успешне контроле дуванске епидемије, пре свега заштитом својих грађана од штетних ефеката употребе дувана и смањењем трошкова у националној економији. Агенда одрживог развоја до 2030. године и њених 17 глобалних циљева треба да осигурају „да нико не буде остављен сам”.
Контрола дувана је садржана у Агенди одрживог развоја, као најделотворније средство да се постигне циљ 3.4, а то је глобално смањење за трећину превремене смртности од незаразних болести, укључујући кардиоваскуларне и малигне болести и хроничну опстру-ктивну болести плућа. Јачање примене Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО у свим државама је додатни циљ који би државе требало да остваре тако што ће израдити одговоре за сопствени одрживи развој.
Контрола дувана помаже остваривању и других глобалних циљева.
Поред очувања здравља и смањења неједнакости у здрављу, свеобухватна контрола дувана смањује и гајење дувана, производњу и употребу дувана.
Контрола дувана може да прекине круг сиромаштва, допринесе нестанку глади, унапреди одрживу пољопривреду и економски раст и бори се против климатских промена. Повећање пореза на дуванске производе може се такође искористити да се финансира универзална здравствена заштита и други државни програми који подстичу развој.
Јачање напора на контроли дувана није само задатак државе: људи могу да допринесу на индивидуалном нивоу да се створи одрживи свет без дувана. Они могу да се обавежу да никада неће користити дуван. Они који га користе могу да прекину са том навиком или да потраже помоћ за одвикавање, што ће заузврат заштити њихово здравље као и здравље људи који су изложени дуванском диму, као што су деца, други чланови породице и пријатељи. Новац који се не троши на дуван може се заузврат користити за друге нео-пходне потребе, као што је куповина здраве хране, здравствена заштита или образовање.

Чињенице о дувану, контроли дувана и циљевима развоја

Око 7 милиона људи сваке године умире због коришћења дувана, а предвиђа се да ће ова бројка да нарасте на више од 8 милиона до 2030. године ако се активности не интен-зивирају. Дуван је претња за сваку особу, без обзира на пол, старост, расу, културни или образовни ниво. Он доводи до патње, болести и смрти, осиромашује породице и нацио-налне економије.
Употреба дувана има огромну цену за националну економију због пораста трошкова за здравствену заштиту и смањења продуктивности рада. Он појачава неједнакост у здрављу и погоршава сиромаштво, јер најсиромашнији људи троше мање на основне потребе као што је храна, образовање и здравствена заштита. Око 80% свих превремених смртних исхода због дувана настаје у државама са ниским и средњим приходом, које се ионако суочавају са великим проблемима да достигну своје циљеве развоја.
При гајењу дувана користи се велика количина пестицида и вештачких ђубрива, која могу бити токсична и која загађују снабдевање водом. Сваке године, узгајивачи на 4,3 милиона хектара земљишта гаје дуван, што доводи до глобалног крчења шуме за 2% до 4%. Поред тога, производња дувана доводи до настанка преко 2 милиона тона чврстог отпада.
Оквирна конвенција о контроли дувана СЗО даје смернице за глобалну борбу против епидемије дувана. То је међународни уговор који је ратификовало 180 држава (179 држава и Европска унија). До данас, више од половине свих држава на свету, које представљају скоро 40% светске популације (2,8 милијарди људи), применило је у највећем обиму бар једну од најисплативијих мера Оквирне конвенције. Све већи број држава ствара заштитни зид да се одбрани од утицаја дуванске индустрије на државну политику контроле дувана.
Порастом пореза на цигарете у целом свету за 1 амерички долар могло би се сакупити додатних 190 милијарди долара за развој. Високи порези на дуван доприносе већем приливу средства за државу, смањују потражњу за дуваном и дају значајан прилив прихода за финансирање активности које доприносе развоју.

Извор Батут
др Ђурин Милош шеф
Превентивног центра

Преузмите постер

Поводом обележавања Светког дана здравља, Дом здравља Кикинда у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда организује промотивну активност на градском тргу, испред градског Музеја, 07.04.2017. године од 10-12 часова.

Планиране активности су: мерење шећера у крви, контрола тензије, разговор са грађанима са освртом на тему депресија.

др Ђурин Милош

Светски дан здравља, 7. април 2017. године

Ажурирано 21.03.2017. године

„Депресија – хајде да разговарамо”

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Ове године Светски дан здравља посвећен је депресији и обележава се под слоганом „Депресија – хајде да разговарамо”.Депресија је болест коју карактерише туга, губитак интересовања за догађаје из непосредне околине, уз немогућност обављања свакодневних активности у трајању од најмање две недеље. Људи који пате од депресије имају неколико карактеристичних симптома: губитак енергије, промену апетита, поремећај сна, анксиозност, смањену концентрацију, осећање безвредности, кривице и безнађа и мисли о самоповређивању или о самоубиству.

Према подацима Светске здравствене организације, на глобалном нивоу 322 милиона људи пати од депресије (4,4% светске популације). Депресија је главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (узраста од 15 до 25 година живота).

Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године (Глобално здравље: Процене депресије и других менталних поремећаја), од депресије у Србији пати 419.302 особе (5% популације). Према Студији оптерећења друштва болешћу у Србији, депресија је у 2000. години била одговорна за 52.901 DALY-ја (19.073 код мушкараца и 33.828 код жена; DALY – године живота кориговане у односу на неспособност). У укупном рангирању, базираном на DALY-јима за 18 одабраних поремећаја здравља, депресија је била на четвртом месту. Депресија више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на шестом месту.

У Истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, за категоризацију становништва са депресивним симптомима (од минималних до симптома тешке депресије) коришћен је Упитник о здрављу пацијента (упитник самопроцене од 8 питања, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) којим је утврђено да 4,1% одраслог становништва показује симптоме депресије. Симптоми депресије су били значајно присутнији код жена (5,3%) него код мушкараца (2,9%), као и у популацији старих и најсиромашнијих. Забрињава податак да је чак 21,1% становништва старих 85 година или више имало симптоме депресије, али их они нису препознали као такве. У односу на претходна истраживања здравља становништва Србије из 2000. и 2006. године, запажено је повећање учесталости депресије (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, а у 2013. години – 6,7%).

Циљ овогодишње кампање је да се повећа број људи који ће потражити помоћ, а који имају симптоме депресије. Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Разговарајући о депресији са члановима породице, пријатељима, здравственим радницима, у школама, на радном месту, социјалним установама, у медијима може се смањити стигма која је повезана са депресијом.

Светска здравствена организација у овогодишној кампањи посебну пажњу посвећује онима које депресија су најчешће погађа: адолесцентима и младим одраслим особама, женама у репродуктивном добу (нарочито после порођаја) и старијим особама (преко 60 година).

Циљеви овогодишњег Светског дана здравља су:
– боља информисаност јавности о узроцима и могућим последицама депресије;
– да депресивне особе препознају симптоме и затраже помоћ;
– да породица, пријатељи и колеге, депресивних особа могу да пруже помоћ.

Кључне поруке кампање:
– Депресија је чест ментални поремећај који погађа људе свих узраста, из свих сфера живота у свим земљама.
– Ризик за настанак депресије повећава сиромаштво, незапосленост, животни догађаји као што су смрт вољене особе или развод брака, физичка болест и проблем изазван употребом алкохола и дрога.
– Депресија узрокује душевну патњу и може да утиче на способност људи да обављају чак и најједноставније задатке.
– Депресија може да доведе до разарајућих последица на односе са породицом и пријатељима.
– Депресија може да онемогући људе да раде и учествују у породичном и животу заједнице. У најгорем случају депресија може довести до самоубиства.
– Депресија се може ефикасно спречити и лечити. Лечење обично укључује психотерапију или коришћење антидепресивних лекова или и једно и друго.
– Превазилажење стигматизације која је често повезана са депресијом повећава број оних који ће потражити стручну помоћ.
– Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије.

Поводом обележавања Светског дана здравља у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у петак 7. априла 2017. године, одржаће се стручна конференција и конференција за медије у чијем раду ће учествовати представници Института за јавно здравље Србије, Светске здравствене организације – Канцеларија за Србију и Министарства здравља.

Обележавање Светског дана здравља преко мреже Института и завода за јавно здравље у Републици Србији укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично.

Шта можете учинити ако мислите да сте депресивни:
– Разговарајте са неким коме верујете о својим осећањима. Већина људи се осећа боље након разговора са особом од поверења
– Потражите стручну помоћ, пре свега од изабраног лекара
– Радите оно у чему уживате и што чини да се добро осећате
– Будите у сталном контакту са породицом и пријатељима
– Саветује се физичка активност, посебно шетња
– Неопходни су редовна исхрана и довољно сна
– Избегавајте или ограничите унос алкохола јер може погоршати депресију
– Ако имате мисли о самоубиству или самоповређивању одмах потражите помоћ.

Шта ви можете да урадите за особе које пате од депресије:
– Сазнајте више о депресији
– Будите добар слушалац – охрабрите особу да потражи помоћ
– Будите стрпљиви – обично је потребно неколико недеља да се особа која пати од депресије осећа боље
– Треба их подстицати на друштвене активности, физичку активност и редован сан
– Уклоните све лекове, оштре предмете и ватрено оружје из куће како бисте спречили повређивање.

За превентивни центар

др Милош Ђурин

Гестациони дијабетес настаје када хормони трудноће ометају способност тела да користи инсулин – хормон који претвара шећер у крви у енергију, што резултира повећањем шећера у крви. Гестациони дијабетес погађа 2-4% свих трудница. Обично почиње у петом, шестом месецу трудноће – између 24. и 28. недеље, а најчешће нестаје пошто се беба роди.

Зашто је ГД опасан за мајку и бебу.? Што се тиче плода, углавном се ради о тзв. крупнијем плоду-макрозомији, што само по себи носи већи ризик за повреде приликом порођаја због величине бебе, хипогликемије након породјаја, продужене и изражене жутице, превременог порођаја, првивремених потешкоћа са дисањем. Касније у животу таква деца имају већу вероватноћу да ће бити гојазна и развити сама ДМ.

Само по себи трудноћа је високоризична. Гестациони дијабетес носи већи ризик за царским резом, побачајем, прераним порођајем, високим крвним притиском, еклампсијом… ризик да касније у животу добије дијабетес мелитус тип 2 и све компликације истог.

Симптоми се најчешће не јављају. Од симптома могу бити присутни појачана жеђ, повећано мокрење, пад телесне тежине (упркос повећаном апетиту), умор, мучнина, повраћање, честе инфекције (укључујући вагиналне и кожне). Беба може бити крупнија.

Све жене без раније постављене дијагнозе дијабетеса је потребно тестирати између 24. и 28. недеље гестације.

Нови дијагностички критеријуми за дијагнозу ГД, заснивају се на вредностима гликемија наште, након 1х и 2х у току оралног теста толеранције на глукозу (ОГТТ) са 75 г глукозе

Жене код којих је постављена дијагноза гестацијског дијабетеса треба да се ретестирају 6 -12 недеља након порођаја. Оне имају повећани ризик да касније у току животу развију “прави” дијабетес и у том смислу треба да се ретестирају бар сваке 3 године.

Уколико се женама са историјом ГД открије предијабетес, саветује се промена животног стила или метформин као превенција дијабетеса.

Скрининг и дијагноза ГД

-Урадити 2х ОГТТ са 75 гр глукозе, мерење гликемије се спроводи након 1х и 2х од
унете глукозе у 24-28 недељи трудноће код жена без раније постављене дијагнозе ГД.
– Тестирање се обавља наште, након 8х гладовања
– Критеријуми за постављање дијагнозе ГД (само 1 гликемија ≥ од наведених вредности):
о гликемија наште ≥ 5,1 mmol/l
о гликемија након 1х ≥ 10 mmol/l
о гликемија након 2х ≥ 8,5 mmol/l

Терапија и циљне вреднодсти гликемије у жена са ГД

Препоруке:

1. Циљне вредности гликемије:
– наште < 5,3 mmol/l,
– 1-х постпрандијално < 7,8 mmol/l, и/или
– 2-х постпрандијално < 6,7 mmol/l.

2. Уколико наведене вредности нису остварене применом хигијенско-дијететског режима и умерене физичке активности, у периоду од две недеље, препорука је да се у терапију трудница са ГД уводи инсулин.

Препоруке за период пре зачећа

1. У периоду преконцепције, препоручени оптимални ниво за HbA1c: 6,1-7,0%.
2. Током трудноће, потребно је одређивати ниво HbA1c сваких 4-8 недеља, гликемију наште свакодневно и/или постпрандијалне гликемије најмање 2-3 пута дневно.
3. Циљне вредности параметара метаболичке контроле током трудноће у жена оболелих од

T1D или T2D су:
– HbA1c: <6,0%
– гликемија наште, пре оброка, пред спавање и у току ноћи: 3,3-5,4 mmol/l
– максимална постпрандијална гликемија: 5,4-7,1 mmol/l
Терапија T1D и T2D у трудноћи

Препоруке:

1. Терапија избора у T1D и трудноћи је конвенционална интензивирана инсулинска терапија, краткоделујући инсулин хумани или аналог пред оброке и средњедугоделујући хумани инсулин пред спавање.
2. Терапија субкутаном инсулинском инфузијом уз помоћ спољне портабилне инсулинске пумпе се саветује у компликованим случајевима када није било могуће постићи оптималну метаболичку контролу конвенционалном интензивираном терапијом при чему се користи краткоделујући инсулински аналог.
3. Инсулинска терапија је терапија избора и у трудница са T2D.
4. Терапија пероралним антихипергликемицима је индикована само у селектованих болесница које одбијају или не толеришу инсулинску терапију. Метформин се може користити као додатак инсулинској терапији у преконцепцијском или гестацијском периоду у првом триместру трудноће, у болесница са ГД и претходно дијагностикованом T2D. Примена других пероралних антихипергликемика се за сада не препоручује у трудноћи.

Припремио шеф превентивног центра
др Ђурин Милош
22.02.2017.

Обавештавамо све заинтересоване грађане да ће се базар здравља поводом Дана борбе против дијабетеса обележити 24.11.2016. у просторијама Друге месне заједнице од 9 до 11 х, због лоших временских услова. Заинтересовани грађани моћи ће бесплатно да провере вредности шећера у крви и измере вредности крвног притиска и добију корисне савете од стручних лица.

Подсећамо заинтересоване да на преглед дођу наште односно да не једу 8х пре прегледа.

Подсећамо да је врло важно рано открити било какав поремећај шећера у крви, било да се ради о дијабетесу или повишеној вредности шећера наште или нетолеранцији шећера. Ово је важно како не би дошло до развоја компликација до којих доводи поремећај метаболизма шећера као што су компликације у трудноћи, слепило, отказивање бубрега, инфаркт срца, мождани удар, нетрауматска ампутација екстремитета итд.

Шећер не боли!!! Будите храбри и проверите своје здравље. На сваког дијагностикованог дијабетичара постоји још један који је недијагностикован.

Важно је на време прихватити здраве стилове живота у смислу умерене свакодневне физичке активности и здраве уравнотежене исхране и наравно рано започињање медикаментозне терапије.

Шеф превентивног центра Дома здравља у Кикинди

др Милош Ђурин
12.11.2016.

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ је инфективно обољење чији је узрочник бактерија борелија бургдорфери. Заражавање људи настаје убодом крпељи рода Иxодес који су преносиоци ове бактерије. Код нас Иxодес рицинус.
Шта треба знати о крпељима? Крпељи су паразити који се хране крвљу животиња и човека. Истовремено, они су природни резервоари и преносиоци узрочника заразних болести, међи којима је и лајмска болест. Уколико су заражени узрочником ове болести, у току храњења могу да пренесу инфекцију на човека. За пренос борелије бургдорфери потребно је око 24 часа. Важно је знати да нису сви крпељи заражени и да сваки убод крпеља не значи обавезно и настанак инфекције. Према подацима истраживања и праћења заражености крпеља на подручју Београда, проценат заражених крпеља у последњих неколико година је око 25%. Ови паразити се налазе у природи на зеленим површинама које им омогућавају довољно влажности и сеновитости. То су подручја обрасла високом травом, шибљем, жбуновитим растињем, затим шуме, ливаде, али и неуређена дворишта и парковске површине. Крпељи бораве на влатима траве, гранама и листовима зеленог растиња до висине 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашима просторима траје од почетка пролећа до касне јесени. Њихова појачана активност и интензивнији боравак људи у природи са почетком лепог и топлог времена доприносе наглом повећању броја особа са убодом крпеља. Из тих разлога највећи број особа са убодом региструјемо у мају и јуну, а највећи проценат оболелих у почетном стадијуму болести у јуну.
Спречавање убода крпеља -Уређивање зелених површина: кошење, спаљивање растиња и отпадака, редовно кошење траве, уклањање жбуња и отпалог лишћа . -Избегавање боравка у шумовитим подручјима (посебно оним која се граниче са зеленим површинама другачијег састава), на неуређеним површинама обраслим травом, жбуновитим растињем, као и ивице путева и стаза. – Смањивање површине коже која може бити изложена убодима крпеља, што се постиже ношењем одеће дугачких рукава и ногавица, увлачењем ногавица у чарапе и употребом репелената за одећу и кожу. -Ношење одеће светлих боја олакшава уочавање крпеља на гардероби. -Свакодневни рутински преглед коже, незаборављајући космати део главе (у току и после боравка у природи). -Свакодневни преглед, промена и прање одеће после боравка у природи . Спречавање заражавања и оболевања након убода крпеља -Свакодневни преглед коже у току боравка, односно по повратку из природе, омогућава благовремено уочавање и скидање крпеља. -Одстрањивањем крпеља у току 24 часа од качења смањује се вероватноћа преноса борелије на човека и настанак инфекције. -Одстрањивање крпеља треба обавити стручно и правилно, искључиво механички – пинцетом и без претходне употребе било каквих препарата за лакше вађење крпеља (уље, ацетон, лак за нокте, алкохол и сл.). Треба водити рачуна да се тело крпеља не згњечи. После завршеног вађења, убодно место се дезинфикује алкохолом или неким антисептиком. У случају да крпеља није вадило стручно лице а остане део рилице у кожи, за даљу помоћ се мора обавезно обратити лекару. Место убода крпеља се посматра око месец дана. Појава карактеристичног црвенила на месту убода је знак инфекције узрочником лајмске болести и обавезно се лечи. Раним откривањем болести и предузимањем адекватног лечења спречава се развој другог и трећег стадијума болести.

др Милош Ђурин
Дом здравља Кикинда

Убод крпеља је безболан, уколико се јавља болно црвенило није убод крпеља.
Вађење крпеља се обавља у ординација изабраног лекара(лекар или медицинска сестра) . Крпељ се хвата пинцетом што ближе кожи, без гњечења или кидања тела. Пинцета се мало повуче, колико је довољно да се крпељ одигне од коже, затим се полако извлачи. После одстрањења место убода се дезинфикује. Уколико је пацијент сам покушао да одстрани крпеља и није успео у целости, пацијент се упућује хирургу.
Уколико се у прва 2 дана од убода јави локално црвенило, ТО НИЈЕ ЛАЈМСКА БОЛЕСТ И НЕ ЛЕЧИ СЕ него се ради о обичној реакцији на страно тело.
Појава црвенила облика “мете или кокарде” 3.-30. дана од убода крпеља уз појаву симптома опште инфекције: температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, реакција лимфних чворова, поремећај ритма срца уз податак о убоду крпеља су довољни за започињање лечења. Црвенило преко 5 цм сигуран је знак Ерyтхема мигранс, а мање црвенило се може јавити код мале деце, али ће се у случају инфекције повећати за дан-два, те их треба пратити следећих дан-два.
Укупно праћење пацијената са убодом крпеља трба да је 3 месеца. Уколико се у том периоду не јаве никакви симптоми, нису потребне серолошке анализе.
Серолошка дијагностика се ради у случају појаве симтома и то 4 недеље од убода крпеља. Сваки налаз + или сумњив Елиса тестом захтева потврду Wестерн блот. Негативан Елиса после 4. недеље искључује Лајмску болест. Тестови се не понављају, не служе за праћење болести. Раде се само једном уколико има индикација.
20% асимптоматских инфекција се не лечи
Лечење првог стадијума код изабраног лекара: 3 недеље Тетрациклини 2×100 3 недеље; код деце Амоxицилин 500 3×1 или према ТМ, код алергије Азитромицин 500 1×1 10 дана
Инфектологу се упућују само пацијенти са јасном клиничком сликом или са подацима о уједу крпеља и нејасном клиничком сликом 3-30 дана од уједа крпеља.

Др Милош Ђурин
шеф превентивног центра
Дом здравља Кикинда