Желимо да подсетимо све заинтересоване пацијенте. Дом здравља у Кикинди омогућио је пацијентима да се додатно едукују о својој болести. Саветовалиште за дијабетес је отворено понедељком, средом и петком од 13 : 30 до 15 : 30 х у другој здравственој станици на првом спрату Дома здравља у Кикинди.
Друштво за борбу против шећерне болести у Кикинди обезбедјује бесплатно мерење шећера у крви, сваког петка од 8 до 10 х ујутро.
Проверите свој шећер у крви, посетите свог лекара, урадите превентивне прегледе. За дијагнозу довољна је само једна кап крви. Метода је врло једноставна, скоро безболна.
Дијабетес мелитус је независтан фактор ризика за развој исхемијске болести срца и других форми КВБ.
Дијагностикује се на основу критеријума који подразумевају гликемију наште ≥7 mmol/l или гликемију у било ком случајном узорку крви ≥11,1 mmol/l, уз присуство карактеристичних симптома (полиурија, полидипсија, редукција телесне масе), или на основу вредности гликемије у току OGTT (≥11,1 mmol/l у 120. минуту теста). Гликемија наште се одређује у плазми најмање 8 сати после последњег оброка.
Према препорукама СЗО, OGTT је потребно применити код особа са гликемијом наште између 6.1–6.9 mmol/l ради одређивања стања глукозне толеранције.
Дијагностички критеријуми СЗО за дијабетес и стања хипергликемије
1. Дијабетес:
Гликемија наште или плазма глукоза у 120 min OGTT-а * ≥7.0mmol/l ≥11.1mmol/l
2. Интолеранција на глукозу (ИГТ; импаиред глуцосе толеранце) :
Гликемија наште <7.0mmol/l и плазма глукоза у 120 min OGTT-а ≥7.8 и <11.1mmol/l*
3. Оштећена гликемија наште (ИФГ; импаиред фастинг глуцосе):
Гликемија наште у плазми 6.1 до 6.9mmol/l и плазма глукоза у 120 min OGTT-а * <7.8mmol/l
*ако плазма глукоза у 120 мин није одређена, стање може указивати и на дијабетес и на ИГТ
2. Према овим препорукама, предложена је вредност HbA1c од 6,5% као довољно сензитивна и специфична да идентификује особе са значајно повишеним ризиком за појаву ретинопатије, да може представити граничну вредност за постављање дијагнозе дијабетеса
3. Дијагнозу дијабетеса треба поставити када је HbA1c ≥ 6.5% и потврдити је понављањем налаза HbA1c. Ако није могуће урадити одређивање HbA1c, потребно је користити раније препоручене дијагностичке тестове (нпр. гликемију наште, гликемију у 120 min OGTT-а)
Да сумирамо, дијагноза се може поставити када:
1. HbA1c ≥ 6.5% или,
2. Гликемија наште ³ 7,0 mmol/l(126 mg/dl) или,
3. Гликемија у току OGTT-аса 75 г глукозе у 120. минуту ³ 11,1 mmol/lили,
4. Гликемија у било ком случајном узорку крви (без обзира на оброк) ³ 11,1 mmol/lуз присуство типичних дијабетесних симптома (полиурија, полидипсија, губитак у телесној тежини).
Дијагноза шећерне болести може се поставити у свакој установи где је могуће одредити гликемију методом гликозо-оксидазе применом гликозног анализатора. Ризик настанка обољења кардиоваскуларног система, посебно исхемијске болести срца повећан је и у типу 1 и 2 дијабетесних болесника. Диабетес меллитус представља значајан, независан фактор ризика за настанак исхемијске болести срца. Болесници са типом 2 дијабетеса имају ризик настанка коронарних догађаја (инфаркта миокарда и КВ смртности) попут ризика који имају болесници са постојећом КВБ без шећерне болести. Овај висок ризик резултат је садејства хипергликемије, липидских и нелипидских фактора ризика. Такође, особе са типом 2 дијабетеса имају већу инциденцу смртности у време акутног инфаркта миокарда, као и лошију прогнозу у преживљавању након њега. Из тих разлога, тип 2 дијабетеса је дефинисан као КВБ еквивалент. Болесници са типом 1 дијабетеса имају повишен ризик развоја КВБ. Неки болесници са типом 1 шећерне болести имају десетогодишњи ризик развоја КВБ мањи од 15 до 20%, док неки, пак, имају висок ризик. У болесника са типом 1 и типом 2 дијабетеса добра метаболичка контрола превенира микроваскуларне компликације и може превенирати кардиоваскуларне догађаје.
Скрининг дијабетеса типа 2 подразумева одређивање гликемије наште у особа старијих од 45 година, у периодима од 3 године. • Код асимптоматских особа из ризичних група (позитивна породична анамнеза о постојању типа 2 шећерне болести, гојазност, узраст преко 45 година, раније констатован синдром смањене гликозне толеранције и гестацијски дијабетес, артеријска хипертензија, хипо-ХДЛ холестеролемија и/или хипертриглицеридемија и синдром полицистичних оваријума) скрининг се врши и у млађем узрасту једном годишње • Скрининг предијабетесног стања у настанку типа 1 шећерне болести не саветује се у општој популацији.
Припремио др Милош Ђурин
Шеф превентивног центра Дома здравља у Кикинди
