Увек када пацијент или његова околина сматра да у датом тренутку и на датом месту помоћ може стићи једино од службе хитне помоћи.
Како би лекар могао донети правилну и адекватну одлуку он мора располагати са информацијом о ком пацијенту се ради, где се тачно налази (кућа, стан, јавно место, град, ван града …) као и неке основне податке о болести или повређивању (околности и врсте повреде).
У паничном позиву понекада пацијент заборави да саопштити адресу и прекида везу пре него лекар успе да поставити питање о месту потенцијалне интервенције.
Да би се избегле овакве грешке најбоље је одмах на почетку разговора саопштити адресу где се пацијент налази.
После навођења адресе треба саопштити о коме се ради.
За идентификацију је сасвим довољно рећи име, презиме и годину рођења, а код непознате (бесвесне) особе на улици или другим јавним местима, пол и приближне године старости.
Година рођења пацијента је важан податак због идентификације као и због доношења адекватне одлуке о интервенцији.
У неким случајевима саопштена тегоба је природна за одређену животну доб док је за другу знак озбиљне болести.
Након ових података треба саопштити кратак опис тегоба, околности повређивања, односно информацију о стању тзв. виталних знакова код пацијента – свест, дисање и пулс.
Код непознатих лица на јавном месту минимум предуслова за утврђивање горе наведених чињеница је, да се приђе пацијенту.
Служба хитне помоћи је опремљена и регистрофоном који снима све позиве упућене овој служби.