Гестациони дијабетес настаје када хормони трудноће ометају способност тела да користи инсулин – хормон који претвара шећер у крви у енергију, што резултира повећањем шећера у крви. Гестациони дијабетес погађа 2-4% свих трудница. Обично почиње у петом, шестом месецу трудноће – између 24. и 28. недеље, а најчешће нестаје пошто се беба роди.
Зашто је ГД опасан за мајку и бебу.? Што се тиче плода, углавном се ради о тзв. крупнијем плоду-макрозомији, што само по себи носи већи ризик за повреде приликом порођаја због величине бебе, хипогликемије након породјаја, продужене и изражене жутице, превременог порођаја, првивремених потешкоћа са дисањем. Касније у животу таква деца имају већу вероватноћу да ће бити гојазна и развити сама ДМ.
Само по себи трудноћа је високоризична. Гестациони дијабетес носи већи ризик за царским резом, побачајем, прераним порођајем, високим крвним притиском, еклампсијом… ризик да касније у животу добије дијабетес мелитус тип 2 и све компликације истог.
Симптоми се најчешће не јављају. Од симптома могу бити присутни појачана жеђ, повећано мокрење, пад телесне тежине (упркос повећаном апетиту), умор, мучнина, повраћање, честе инфекције (укључујући вагиналне и кожне). Беба може бити крупнија.
Све жене без раније постављене дијагнозе дијабетеса је потребно тестирати између 24. и 28. недеље гестације.
Нови дијагностички критеријуми за дијагнозу ГД, заснивају се на вредностима гликемија наште, након 1х и 2х у току оралног теста толеранције на глукозу (ОГТТ) са 75 г глукозе
Жене код којих је постављена дијагноза гестацијског дијабетеса треба да се ретестирају 6 -12 недеља након порођаја. Оне имају повећани ризик да касније у току животу развију “прави” дијабетес и у том смислу треба да се ретестирају бар сваке 3 године.
Уколико се женама са историјом ГД открије предијабетес, саветује се промена животног стила или метформин као превенција дијабетеса.
Скрининг и дијагноза ГД
-Урадити 2х ОГТТ са 75 гр глукозе, мерење гликемије се спроводи након 1х и 2х од
унете глукозе у 24-28 недељи трудноће код жена без раније постављене дијагнозе ГД.
– Тестирање се обавља наште, након 8х гладовања
– Критеријуми за постављање дијагнозе ГД (само 1 гликемија ≥ од наведених вредности):
о гликемија наште ≥ 5,1 mmol/l
о гликемија након 1х ≥ 10 mmol/l
о гликемија након 2х ≥ 8,5 mmol/l
Терапија и циљне вреднодсти гликемије у жена са ГД
Препоруке:
1. Циљне вредности гликемије:
– наште < 5,3 mmol/l,
– 1-х постпрандијално < 7,8 mmol/l, и/или
– 2-х постпрандијално < 6,7 mmol/l.
2. Уколико наведене вредности нису остварене применом хигијенско-дијететског режима и умерене физичке активности, у периоду од две недеље, препорука је да се у терапију трудница са ГД уводи инсулин.
Препоруке за период пре зачећа
1. У периоду преконцепције, препоручени оптимални ниво за HbA1c: 6,1-7,0%.
2. Током трудноће, потребно је одређивати ниво HbA1c сваких 4-8 недеља, гликемију наште свакодневно и/или постпрандијалне гликемије најмање 2-3 пута дневно.
3. Циљне вредности параметара метаболичке контроле током трудноће у жена оболелих од
T1D или T2D су:
– HbA1c: <6,0%
– гликемија наште, пре оброка, пред спавање и у току ноћи: 3,3-5,4 mmol/l
– максимална постпрандијална гликемија: 5,4-7,1 mmol/l
Терапија T1D и T2D у трудноћи
Препоруке:
1. Терапија избора у T1D и трудноћи је конвенционална интензивирана инсулинска терапија, краткоделујући инсулин хумани или аналог пред оброке и средњедугоделујући хумани инсулин пред спавање.
2. Терапија субкутаном инсулинском инфузијом уз помоћ спољне портабилне инсулинске пумпе се саветује у компликованим случајевима када није било могуће постићи оптималну метаболичку контролу конвенционалном интензивираном терапијом при чему се користи краткоделујући инсулински аналог.
3. Инсулинска терапија је терапија избора и у трудница са T2D.
4. Терапија пероралним антихипергликемицима је индикована само у селектованих болесница које одбијају или не толеришу инсулинску терапију. Метформин се може користити као додатак инсулинској терапији у преконцепцијском или гестацијском периоду у првом триместру трудноће, у болесница са ГД и претходно дијагностикованом T2D. Примена других пероралних антихипергликемика се за сада не препоручује у трудноћи.
Припремио шеф превентивног центра
др Ђурин Милош
22.02.2017.
