ЛАЈМСКА БОЛЕСТ је инфективно обољење чији је узрочник бактерија борелија бургдорфери. Заражавање људи настаје убодом крпељи рода Иxодес који су преносиоци ове бактерије. Код нас Иxодес рицинус.
Шта треба знати о крпељима? Крпељи су паразити који се хране крвљу животиња и човека. Истовремено, они су природни резервоари и преносиоци узрочника заразних болести, међи којима је и лајмска болест. Уколико су заражени узрочником ове болести, у току храњења могу да пренесу инфекцију на човека. За пренос борелије бургдорфери потребно је око 24 часа. Важно је знати да нису сви крпељи заражени и да сваки убод крпеља не значи обавезно и настанак инфекције. Према подацима истраживања и праћења заражености крпеља на подручју Београда, проценат заражених крпеља у последњих неколико година је око 25%. Ови паразити се налазе у природи на зеленим површинама које им омогућавају довољно влажности и сеновитости. То су подручја обрасла високом травом, шибљем, жбуновитим растињем, затим шуме, ливаде, али и неуређена дворишта и парковске површине. Крпељи бораве на влатима траве, гранама и листовима зеленог растиња до висине 1 метра. Најактивнији су у периоду храњења, који на нашима просторима траје од почетка пролећа до касне јесени. Њихова појачана активност и интензивнији боравак људи у природи са почетком лепог и топлог времена доприносе наглом повећању броја особа са убодом крпеља. Из тих разлога највећи број особа са убодом региструјемо у мају и јуну, а највећи проценат оболелих у почетном стадијуму болести у јуну.
Спречавање убода крпеља -Уређивање зелених површина: кошење, спаљивање растиња и отпадака, редовно кошење траве, уклањање жбуња и отпалог лишћа . -Избегавање боравка у шумовитим подручјима (посебно оним која се граниче са зеленим површинама другачијег састава), на неуређеним површинама обраслим травом, жбуновитим растињем, као и ивице путева и стаза. – Смањивање површине коже која може бити изложена убодима крпеља, што се постиже ношењем одеће дугачких рукава и ногавица, увлачењем ногавица у чарапе и употребом репелената за одећу и кожу. -Ношење одеће светлих боја олакшава уочавање крпеља на гардероби. -Свакодневни рутински преглед коже, незаборављајући космати део главе (у току и после боравка у природи). -Свакодневни преглед, промена и прање одеће после боравка у природи . Спречавање заражавања и оболевања након убода крпеља -Свакодневни преглед коже у току боравка, односно по повратку из природе, омогућава благовремено уочавање и скидање крпеља. -Одстрањивањем крпеља у току 24 часа од качења смањује се вероватноћа преноса борелије на човека и настанак инфекције. -Одстрањивање крпеља треба обавити стручно и правилно, искључиво механички – пинцетом и без претходне употребе било каквих препарата за лакше вађење крпеља (уље, ацетон, лак за нокте, алкохол и сл.). Треба водити рачуна да се тело крпеља не згњечи. После завршеног вађења, убодно место се дезинфикује алкохолом или неким антисептиком. У случају да крпеља није вадило стручно лице а остане део рилице у кожи, за даљу помоћ се мора обавезно обратити лекару. Место убода крпеља се посматра око месец дана. Појава карактеристичног црвенила на месту убода је знак инфекције узрочником лајмске болести и обавезно се лечи. Раним откривањем болести и предузимањем адекватног лечења спречава се развој другог и трећег стадијума болести.
др Милош Ђурин
Дом здравља Кикинда
