Учесталост тумора коже, а међу њима и меланома расте током последње три деценије свуда у свету па и у Србији. Широм света број новооболелих од овог маигног тумора се сваке године увећава за приближно 3%. Сваке године преко 232.000 људи оболи и више од 55.000 особа умре од меланома.
Меланом се убраја међу десет најчешћих малигних тумора у многим европским земљама. Највишу инциденцију евидентирају скандинавске земље (Данска – 19,2, Норвешка – 18,8 и Шведска – 18,0 на 100.000, а најнижу земље у јужној Европи (Албанија – 0,9, Грчка – 2,4 и Кипар – 3,2 на 100.000). У Европи највећа смртност од меланома уочена је у Норвешкој (3,6 на 100.000), а најмања у Албанији (0,5 на 100.000).
У Србији се у просеку годишње дијагностикује 500 новооболелих, лечи приближно 1000 пацијената и умре 350 особа од ове болести. Инциденција од 7,1 на 100.000 (8,5 на 100.000 код мушкараца и 5,9 код жена) и морталитет од 2,1 на 100.000 (2,9 на 100.000 код мушкараца и 1,5 код жена) сврставају нашу земљу у групу европских земаља са просечним ризиком обољевања и умирања од меланома.
Меланом је малигни тумор који настаје од пигментних ћелија коже, меланоцита. Може да се јави у сваком узрасту, али само екстремно ретко у детињству. Најчешће се јавља код особа старости од 40 до 60 година. У Европи се чешће јавља код жена него код мушкараца, док у Србији нешто чешће обољевају мушкарци него жене. Већина, 50–80% меланома настаје де ново, на здравој кожи, а 20–50% из претходног младежа.
Поред истањења озонског омотача, главним узроком за пораст учесталости меланома и не-меланомских малигних тумора коже у последњим деценијама се сматра повећано излагање сунчевим зрацима. Мада многи сматрају да је тамна пребојеност тена симбол атрактивности и доброг здравља, та пребојеност коже заправо представља знак њеног оштећења.
Као последица дуготрајног излагања сунцу, због кумулативног ефекта ултравиолетног (УВ) зрачења, или услед неумереног кратркотрајног, интензивног сунчања, нпр. током летовања, које може довести до појаве опекотина од сунца, долази до испољавања негативних, нежељених ефекта соларне радијације која представља главни фактор ризика за настајање меланома коже.
Меланом може да се појави било где на кожи, међутим код жена су најчешће захваћени доњи екстремитети (50% жена, 18% мушкараца), док је код мушкараца најчешће захваћен труп (35% мушкараца, 14% жена), посебно леђа. Код пацијената који су хронично изложени дуготрајном деловању сунца током живота (земљорадници, морнари…), меланом се најчешће јавља на глави ушима, лицу и врату. Меланоми који се јављају на трупу имају лошију прогнозу од меланома који се јављају на екстремитетима, глави и врату.
Меланом је најагресивнији од свих тумора коже јер врло брзо метастазира и захвата друге органе. Међутим, његово рано откривање и правовремена хируршка интервенција омогућавају излечење и дуже преживљавање. Хируршко уклањање меланома у раном стадијуму доводи до излечења код 90–95% пацијената. Периодични самопрегледи коже и правовремено обраћање лекару када постоји сумња о појави меланома најјаче су оружије у превенцији овог малигног тумора.
За успешну превенцију најбитнији су избегавање фактора ризика и рано препознавање меланома
Фактори ризика за меланом су појава меланома у породици, присуство великог броја меланоцитних младежа у породици, већ присутан меланом или не-меланомски карцином коже, велики број (преко 50) обичних и атитичних меланоцитних младежа, тешке, болне опекотоне од сунца, посебно у детињству, повремено интензивно излагање сунцу праћено опекотинама, светла кожа (фототип коже И и ИИ – немогућност да се поцрни), риђа или плава коса, светле очи, велики број пега, коришћење соларијума, претходна ПУВА терапија (комбинована фототерапија коже и неких лекова), старији узраст, xеродерма пигментосум и други.
Недовољна едукација становништва и здравствених радника и даље су разлог што се тек сваки пети меланом открива у раном стадијуму када је болест у потпуности излечива. Уколико се дијагноза меланома постави у тренутку када се болест регионално проширила, петогодишње преживљавање је 60%, а ако је у тренутку откривања болест са дијагностикованим удаљеним метастазама, пет година ће преживети до 20% пацијената. Због добро организованих превентивних камања и програма за рано откривање, у развијеним земљама се 80% меланома коже открије у раној фази болести. Дијагностика и лечење меланома спроводе се конзилијарним мултидисциплинарним приступом у специјализованим установама.
Сви који знају за појаву болести у сопственој породици и имају светлију кожу, неки од типова коже који носе већи ризик од оболевања, требало би бар једном годишње да се прегледају. Меланом се појављује као промена или чворић различитих боја и слабо дефинисаних граница. Појава нове промене на здравој кожи код особа старијих од 40 година сматрају се сумњивом када би требало консултовати дерматолога.
За постављање ране дијагнозе меланома користи се А, Б, Ц, Д, Е правило.
А. Промена је сумњива уколико је асиметрична,
Б. нема јасне границе,
Ц. уколико се боја мења (тамна, браон, црна или има више боја),
Д. ако је пречник већи од 6 мм и
Е. уколико се промена увећава у величини, облику, површини, са симптомима као што су свраб или крваваљење су главни знакови малигнитета.
Самопреглед и лекарски преглед у раној дијагнози рака коже је врло важан. Самопреглед једном у два месеца и преглед коже једном годишње од стране лекара, најбоље дерматолога, у високом проценту омогућава рану дијагнозу меланома и других карцинома коже.
Читава кожа се прегледа на сумњиве промене. Поред прегледа сумњивих промена голим оком, дерматолог користити и дермоскоп, уређај за посматрање коже под увећањем. Корисно је праћење особа са бројним атипичним младежима на кожи помоћу дигиталних фотографија.
Основа превенције меланома коже почива на заштити од природног (сунце) и вештачких (соларијуми) извора повећаног УВ зрачења. Неопходне мере заштите подразумевају:
избегавање сунчања у периоду од 10 до 16 часова од априла до октобра,
избегавање соларијума за заштиту коже од сунца у циљу припреме за летовање,
постепено излагање коже сунцу уз коришћење природног хлада уместо сунцобрана,
ношење шешира са широким ободом или качкета са великим шилтом, густо ткане, танке, светле одеће са дугим рукавима, као и одеће и купаћих костима направљених од материјала који штите од сунца са различитим факторима заштите,
често наношење крема са заштитним фактором већим од 15 за одрасле и 30 за децу на делове коже који су изложени сунцу и
ношење наочара за сунце са провереним УВ филтером.
Извор: ИЗЈЗС Батут
